О књизи: 2015 / „Прошло је шест месеци од сахране моје мајке, а Леља, оптерећена Женком и шпоретом, схватила је да време има дубоко непоштовање људи. Шта му треба, време? Жури, трчи, као да напред дају бесплатне кобасице колико хоћеш. Сати се распршују као живине куглице са поквареног термометра. Немогуће их је ухватити, савити чврсто, лепо, без празнина. Застрашујуће је помислити колико сати му краду невољни посао и кућна врева. Овде Жења има довољно времена. У детињству је увек тако. Као дете, сваки минут је битан. Жења успева да постави стотину питања за минут и уради нешто у исто време…»